После вишедневног саборовања, на сам дан Преображења Господњег, под сводовима цркве светога Спаса у средњовековном манастиру Жичи надомак Краљева, песнику Раду Танасијевићу, из Дражевца код Обреновца где и данас живи од земљорадње, уручена је “Жичка хрисовуља” – највише признање Жичког духовног сабора и једно од наших најпрестижнијих књижевних награда.
фото: инфоКВпрес
По традицији, своју одлуку жири је саопштио још на Спасовдан, 40 дана по Христовом васкрсењу, наводећи да је овогодишња Жичка хрисовуља Танасијевићу припала „за умну лирику земље коју у српском језику обрађује“.
– Раде Танасијевић је песник широј јавности мање познат зато што је од оних који не јуре у сусрет објективима медија. Он је заиста истински, непатворени песник земље која подразумева и тај фолклор у подлози, али и трагање за архетипским ситуацијама и сликама у својој свакодневици. Он ради на тлу своје завичајне и отачке земље, али и као читаоцу, и као лирском одгонетачу света, једноставно речено, нема му граница – рекао је овом приликом др Драган Хамовић, члан жирија.
фото: инфоКВпрес
Лауреату је, као једном од 31 досадашњег добитника и чувара српског песничког језика и речи, ово значајно признање које подразумева “златопечатену повељу” и преображењску икону, уручио Вукман Ракочевић, заменик градоначелника Краљева.
– Јако је тешко себи и својој поезији придавати значај на оваквом месту, у Жичи. Признање је велико и зато што ова награда за 31 годину постојања није ничим компромитована. На жалост, у српској књижевности имамо пуно награда које су скандал-мајстори довели до апсурда. Зато ми је ова награда дража – нагласио је, овом приликом, Раде Танасијевић, 31. добитник „Жичке хрисовуље“.
У својој традиционалној беседи лауреат се повео за стихом „Човек пун заслуга ипак станује песнички на овој земљи“, истичући и да „људи који не пишу, и чак не читају поезију, живе песнички зато што слику коју су понели из детињства чувају дубоко у себи јер она чува њихов унутрашњи, духовни свет“.
фото: инфоКВпрес
– Пишем поезију и обрађујући земљу од које живим покушавам, као огромна већина људи у овој земљи, да изађем из задатих кордината личног и колективног удеса. Сваки пут када заборавимо да нам је дата слобода избора, истог трена забораваљамо и да нам је дато право на искупљење – беседио је, поред осталог, лауреат. – Верујем да свој век нећемо протраћити као Кафкин јунак чекајући испред отворених врата. Врата су затворена. Потребно је само да покуцамо.
фото: инфоКВпрес
У манастирској трпезарији Светога Саве у Жичи где је одржана свечаност, овом приликом о песничком делу Рада Танасијевића говорили су Милосав Тешић и Драган Хамовић, глумац Небојша Дугалић говорио је одабране стихове лауреата, а у музичком делу програма учествовао је вокално-инструментални састав „Херувими“.
фото: инфоКВпрес
Како лауреат из града на Ибру не би отишао „пуна срца али празна џепа“ јер признање Жичког духовног сабора није новчано, ове године побринула се компанија „Дунав“ која је Танасијевићу доделила одређену новчану награду. Организатори се надају да ће овај пример у будуће следити и друге успешне фирме, мада се, како сазнајемо, увелико размишља о томе да се и из градског буџета определе средства за ову намену.
фото: инфоКВпрес
Уручењем признања није стављена и тачка на „Преображење 2022“. Традиционални округли сто критичара на којем ће еминентни познаваоци савремене српске поезије изложити своје радове о Танасијевићевом стваралаштву, а који ће касније чинити нови зборник едиције о добитницима “Жичке хрисовуље“, биће одржан почетком октобра у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“.