фото: Драган МИЛОВАНОВИЋ
Претходних сезона, изузев прошле, у којој нисмо ни им-али лабораторијски потврђен вирус у циркулацији, у ово време готово више нису регистровани ни спорадични “репови” сезоне грипа, која је уобичајено завршава у марту. Сада инфлуенце има више него короне и чини се и да изазива теже симптоме.
Сваком ко је у последње две-три недеље, од када се он брже шири, “закачио” вирус грипа, претходно боловање због омикрон-короне, сада изгледа “као мачји кашаљ”. Висока температура, која ни уз антипиретике не спада данима и ломност читавог тела најчешћи су симптоми на које се оболели жале, кажу лекари који су у многим случајевима због компликација, углавном у виду бронхитиса и синуситиса, грипознима морали да пропишу и антибиотике.
У Институту “Батут” кажу да је од почетка сезоне до сада, кроз популациони надзор пријављено 271.543 оболелих од обољења сличних грипу. То је, према “Батутовој” статистици, већи број оболелих у односу на претходне две сезоне грипа.
– Стопе обољења сличних грипу могу бити узроковане респираторним инфекцијама које нису грип, укључујући SARS-CoV-2, што доводи до примећеног пораста пријављеног броја особа са обољењима сличним грипу – кажу у “Батуту”. – У последњој извештајној недељи, код старијих од 65 година региструје се благо повећање броја оболелих, у осталим групама је у паду.
Доктор Радмило Петровић, епидемиолог, каже да је то логично, јер имунитет са старењем, после 50. године, опада и ко се до тада није прокужио вирусом инфлуенце може да развије тежи клинички облик овог обољења.
– Ретко кад смо у априлу имали оволико грипа, али он ће брзо да “капитулира” пред топлијим временом, јер је много мање отпоран него вирус корона – објашњава др Петровић. – Ове сезоне догодило се баш оно што потврђује стару епидемиолошку теорију да кад се један вирус рашири и запоседне простор, као што је случај са короном, онда вирус грипа нема шансе да опстане и “дигао је главу” тек кад је вирус корона почео да попушта.
Тестирањем узорака у Институту “Торлак”, инфекција вирусом грипа потврђена је на територији 13 округа. То је, према епидемиолошкој скали, ниска регионална распрострањеност, а и ниво активности вируса. Иако се од средине марта “размахао”, ипак је ниског интензитета.
вн