За „Изградњу саобраћајног прилаза средњовековној тврђави Маглич, паркинга и средњовековног села са пратећим садржајем“ Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре одобрило јер гаду Краљеву чак 451,2 милиона динара у склопу суфинансирања развојних инфраструктурних пројеката.
фото: инфоКВпрес
Реализација овог капиталног пројекта, за који ће краљевачка локална самоуправа издвојити додатних 23,7 милиона динара, подразумева најпре изградњу прилаза Магличу као атрактивној туристичкој локацији и средњовековном споменику културе, уз уређење паркинга са довољним бројем паркинг места, изградњу пасареле преко Ибарске магистрале и моста преко Ибара, а потом и изградњу средњовековног села у подножју тврђаве.
фото: инфоКВпрес
– Изградња садржаја предвиђених пројектом обогатиће туристичку понуду краљевачког краја, али и наше земље. Тако ће гости Краљева и околних места у којима је знатно развијен сеоски туризам, као и оближње Богутовачке и Матарушке Бање, имати могућност да, уз средњовековне манастире Жичу и Студеницу, посете још једну историјом и културом богату дестинацију у такозваној Долини векова – каже др Предраг Терзић, градоначелник Краљева.
Почетак радова очекује се чим се реше имовинско-правни односи, изради пројектна документација и распише јавна набавка.
фото: инфоКВпрес
– Биће потребно време како би се извели сви ти радови, али очекујем да ћемо до краја наредне грађевинске сезоне, за почетак, имати несметани приступ Магличу као једном од најочуванијих средњовековних градова у Србији – додао је Терзић.
На овој тврђави у току су и конзерваторско-рестаураторски радови, први опсежнији за минуле четири деценије. Пројекат су израдили стручњаци Завода за заштиту споменика културе Краљево под чијем се будним оком и обавља санација зидина овог културно-историјског добра од изузетног значаја.
фото: инфоКВпрес
Средњовековни Маглич, на оштрој окуци Ибра и надморској висини од 150 метара, саграђен је средином 13. века након пустошења Татара. Краљ Урош Први Немањић започео је изградњу како би од нових најезди заштитио оближње манастире Жичу, Студеницу и Сопоћане. Претпоставља се да је био насељен српском војском до Косовске битке, а после пада српске Деспотовине под турску власт, у Маглич се смешта турска посада. Неприступачан због високих литица и никада војно освојен, готово све до Другог српског устанка био је важно утврђење, али је убрзо изгубио свој стратешки значај.