Због неизмиреног кредитног дуга од око 40.000 евра према банци првобитног инвеститора стамбене зграде у Чика Љубиној улици у центру Краљева, породица која је власник три стана у овом објекту, како сада ствари стоје, остаће без своје легалне имовине.
Они су, наиме, у уторак по подне своје ствари из станова затекли у ходнику и испред зграде, као и раднике који су их, без икаквог овереног документа надлежних институција, принудно исељавали.
– То су им, како су рекли, наложили нови власници и тек када смо им испричали да су станови још под спором, као и да је зграда на плацу наше дедовине, прекинули су изношење речима „Нама није тако речено и у ово нећемо да се мешамо“ – прича Драгана Зечевић, власница три спорна стана које је, како каже, добила разменом непокретности са првобитним инвеститором на име накнаде за своју дедовину, односно породичну кућу и земљиште од пет ари на којем је саграђена ова зграда на веома атрактивној локацији.
Према Драгниним речима, њена породица је 2004. године разменом непокретности са инвеститором Обрадом Ташићем у власништво добила укупно четири стана и два локала, што и пише и у Уговору овереним у Суду. Након завршетка изградње, регуларно су добили кључеве и уселилли се не слутећи да ту почиње вишегодишњи ход по мукама.
– У међувремену смо сазнали да је Ташић плац продао другој фирми, односно фиктивну полусрушену кућу, иако постоји Решење грађевинске инспекције да се ту већ налази зграда у изградњи. Нови инвеститор је ипак завршио изградњу и ми смо станове добили, али смо убрзо шокирани сазнањем да су под хипотеком – додаје Зечевићка.
Она истиче да је Банка станове оптеретила хипотеком иако су већ били предмет судског спора. А, како би се намирио дуг инвеститора према банци, две породице су по том основу почетком минуле деценије већ исељене из ове зграде, а њихови станови продати. Иста судбина задесила је сада и породицу Зечевић.
– Након што нам је због правних заврзлама Уставни суд одбио жалбу, Банка је крајем прошлог месеца једној овдашњој фирми продала три наша стана и два локала за 110.000 евра, не обавештавајући нас да је расписана јавна лицитација. Убрзо су се појавили представници новог власника који су најпре насилно ушли у мој, као и у станове мога брата и тетке, и заменили браве. Потом су, без икаквог документа о принудном исељењу, у уторак по подне дошли радници који су нам избацивали ствари на ходник – каже Зечевићка.
И, док са својм тетком Љиљаном, са сузама у очима пред зградом седи на две фотеље које су се некада налазиле у дневној соби, Драгана резигнирано и одлучно каже да се неће предати.
– Дочекали смо да сви имају већа права него ми који смо се овде, на свом плацу, генерацијама рађали, понеко и умирао, кућили се, заснивали породице и надали се бољој будућности. Уколико не можемо да је остваримо овде, правду ћемо потражити и пред међународним судом у Стразбуру, али одустати нећемо!
Првобитни инвеститор Обрад Ташић чија је фирма склопила уговор о размени непокретности и започела изградњу зграде каже да је од укупног дуга Банци од 930.000 евра до сада враћено 890.000.
– Банка чији се менаџмент и власник бар десет пута мењао, имала је довољно капацитета да наплати преостала своја потраживања од око 40.000 ева продајом гаражног простора или три стана у потркоровљу. Без потребе је дошло до чвора који ни Суд није размрсио како треба, а овим људима је отето оно што им припада – истиче Ташић.