Уз пригодну свечаност, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ у Краљеву уручена је новоустановљена награда „Горан Петровић“, у част нашег преминулог књижевнка који је својим делима задужио српску књижњвност и језик.
Одлуком чланова стручног жирија који су чинили проф.др Александар Јерков, председник, проф.др Зоран Пауновић, др Јана Алексић, Дејан Алексић и мр Ана Гвозденовић, први лауреат ове књижевне награде је Јована Николић, историчарка уметности из Београда, за рукопис необјављених кратких прича „Градови и хармонике“.
фото: инфоКВпрес
– Награђени рукопис је имао особину заокружености. То је једна зрела, заокружена приповедна целина. Додатно, рукопис нечим из далека подсећа на свет и на прозу Горана Петровића, па се онда и по свом унутрашњем својству наметнуо. Испоставило се да је ауторка зрела, млада особа са стваралачком биографијом и да њен култивисан стил није плод неког лектора него, заправо, њеног одличног приповедања – рекао је председник жирија проф Александар Јерков.
Александар ЈЕРКОВ – фото: инфоКВпрес
На конкурс је, према његовим речима, пристигло укупно 14 рукописа младих аутора до 35 година старости. Испоставило се да је десет веома добро написаних, од којих пет могу бити објављени колико сутра, а одлуку о победнику жири је донео једногласно.
фото: инфоКВпрес
– Веома сам почаствована и поносна јер сам одрастала и стасавала на књигама Горана Петровића, тако да је најлепши део ове награде управо њено име и надам се да ће имати континуитет дуги низ година – каже лауреат Јована Николић. – Књижевно стваралаштво Горана Петровића и њему блиских аутора увек ме је посебно инспирисало, тако да су приче „Градови и хармонике“ настале на тој линији књижевности, уметности, историје и фикције.
фото: инфоКВпрес
На годишњицу смрти Горана Петровића, признање Јовани Николић уручила је Данка Спасојевић, директорка НБ „Стефан Првовенчани“, нагласивши да се ова бијенална награда састоји из плакете, новчаног износа, графике Вељка Михаиловића, као и објављивања награђеног рукописа.
– Без обзира колико смо Горана Петровића волели и колико смо времена провели са њим, сви ми ћемо тек једног дана, с оног света, када му се придружимо, разумети какав је велики писац овде стасао – нагласио је проф Јерков. – Ово је, релативно, мали формат награде, могла је бити и награда за европску књижевност, могло је Краљево додељивати и стан добитнику, да би сви осетили и знали колико је важно све оно што се зове именом Горана Петровића.