КАД СЕ СТОЛОВИ ЗАБЕЛЕ ОД НАРЦИСА

Када се средином маја сваке године падине забеле цветовима дивљег нарциса, сасвим сам сигуран да нема лепше планине од Столова у читавом региону. Ова питома планина права је оаза чистог ваздуха, овде се дише и ужива пуним плућима, овде се човек буквално препороди.

Овако је, у смо неколико реченица, Светислав Филиповић, прекаљени планинар из околине Крагујевца, својим млађим колегама минулог викенда појшњавао зашто је већ дужи низ година редован учесник планинарско-туристичке манифестација „Нарцису у походе“.

Ова манифестација традиционално се од 1956. средином маја сваке годне одржава на Столовима, планини која се са јужне стране издиже повише Краљева, средњовековног манастира Жиче, Матарушке Бање, средњовековне тврђаве Маглич и Ибарске клисуре. 

Ни ове године бројни заљубљеници у природу, рекреативаци, искусни, као и планинари аматери свих узраста и из градова широм Србије нису пропустили прилику да на падинама овог планиског масива уживају у опојном мирису дивљих нарциса и нетакнутој природи.  

– Дивљи нарцис је предиван цвет, али је веома важно да се сачува и опстане у свом природном станошту. Није проблем направити један или два букетића, али је важно да се избегне масовно, непотребно брање како би и наредних година сви могли да уживамо у њему – каже Рада Вукосављевић. 

А, све до Усовице, врха Столова на надморској висини од 1.375 метара где, према речима прекаљених планинара, расту најлепши и најмириснији нарциси, води главна планинарска траса дугачка око 20 километара са висинском разликом од око 1.000 метара. Учесници манифестације слабије кондиције којима је поменута траса ипак превелики залогај, били су у прилици и да користе краћу и лакшу стазу дужине 11 километара са успоном од око 700 метара.

– Свакако је посебан доживљај по лепом мајском дану уживати у нетакнутој природи столетних шума, цветних ливада и пропланака, посматрати из непосредне близине крдо полудивљих коња и поклонити се православном крсту на врху планине, али се морамо потрудити да тако и остане, да сачувамо ово природно богатство и за будуће генерације – одлуно поручује група планинара коју смо затекли приликом предаха на једном од пропланака. 

Већина учесника успела је да стигне до највишег врха где су им добродошлицу пожелели полудивљи коњи међу којима и кобила са својим ждребетом.

– Овако је као на филму – одушевљено је коментрисала једна девојка мазећи коње. – Волим природу, планинарењем се бавим аматерски, али сам сигурна да овакав јединствен, спектакуларан призор, може да се доживи само на Столовима.

---

Крдо од педесетак полудивљих коња готово пет деценија опстајава на Столовима. Својевремено су, наиме, питоме коње овде доводили њихови власници – мештани села подно планине да им, бар током лета, не би били на терету, и остављали их због обиља здраве и сочне хране. Временом, коњи су остављани све дуже, па чак и да презиме, а онда је крдо почело да се осамостаљује и умножава, па и да поприма особине дивљих коња потпуно независних од људи. Сада су то господари ове планине.

---

Акција „Нарцису у походе“ на Столовима се, са повременим краћим прекидима, одржава од 1956. године. И овог пута, организатори су чланови ПСД „Гвоздац“ који су се потрудили и да у Планинарском дому у Брезни за учеснике обезбеде ручак по симболичној цени, односно донацији за помоћ у функционисању овог Дома.

---

---