Жири Жичког духовног сабора “Преображење 2022” који ће се ове године по 31. пут одржати у Краљеву и манастиру Жичи, по традицији је на Спасовдан одлучио да се овогодишња “Жичка хрисовуља”, као највише признање Сабора, додели песнику Радету Танасијевићу из Дражевца код Обреновца, где и данас живи од земљорадње, „за умну лирику земље коју у српском језику обрађује“.
– Раде Танасијевић припада ретком соју „истинских песника земље“, ако под тиме разумемо потпуност припадања своме наслојеном, живом језичком тлу. Унутрашња тензија Танасијевићеве поезије у знаку је колебања између потребе останка и потребе одласка, у сталној игри замене места присутних и одсутних појава – наводи се, поред осталог, у образложењу жирија који су чинили прошлогодишњи лауреат Никола Вујчић, Дејан Алексић, Милош Милишић, Ана Гвозденовић и председник Драган Хамовић.
Раде ТАНАСИЈЕВИЋ
Ово значајно књижевно признање које подразумева уникатну “златопечатену повељу” и икону Преображења биће, такође традиционално, уручено добитнику на сам дан Преображења Господњег – 19. августа, под сводовима Спасове цркве у средњовековном манастиру Жичи.
Уз књижевне вечери и друге културно-уметничке манифестације током Сабора, поезији лауреата биће посвећен и зборник радова са “окрулог стола” књижевних критичара који се такође одржава у оквиру „Преображења 2022“.
Овогодишњи добитник „Жичке хрисовуље“ Раде Танасијевић рођен је 1962. године у Дражевцу код Обреновца. Добитник је бројних награда и признања и заступљен је у антологијама савременог српског песништва.
До сада је објавио књиге песама „Потпор“, „Зимске песме“, „У земаљској слави и сјају“, „Климатске промене“, „Нестајање“, „Салон одбијених“ и „Ствари око мене убрзано старе“, књигу прозе „Приче ћуталице“, као и књижевност за децу „Кифлице с маком“, „Јастук од меморијске пене“, „Увод у њиву“ и „Шазбука“.