Мирис свеже печене проје, качамака и других домаћих ђаконија‚ ширио се овог викенда Ратином и долином Западне Мораве где је одржана 18. по реду „Пројада“, традиционална кулинарска манифестација посвећена једном од најпознатијих јела српске народне кухиње.
Под чувеним слоганом „Лепша наша проја него туђа погача, проја нас је хранила и бранила“, овогодишња кулинарска смотра окупила је домаћице, домаћине и куваре-аматере из Ратине, као и из околних села и читавог краљевачког краја.
фото: инфоКВпрес
На богато украшеним штандовима, бројни посетиоци, гурмани, дегустатори и радозналци могли су да пробају различите врсте проје и пројаре, домаћи качамак и низ других сланих и слатких специјалитета припремљених по старим рецептима.
фото: инфоКВпрес
– Иако је рецепт за припремање проје једноставан, свака домаћица има неку своју, малу тајну или зачин и управо због тога свака проја има посебан укус – вајкају се учеснице „Пројде“. – Права, традиционална, српска проја прави се од кукурузног брашна, вруће воде и соли. А, пројара је нешто богатија, што кажу господскија, и у њу се додају кисела вода, маслац, сир, кајмак или чварци.
фото: инфоКВпрес
Уз кулинарски део, „Пројада“ је и ове године „зачињена“ песмом, игром и народним ношњама у оквиру Смотре дечјег народног стваралаштва окупивши велики број учесника из целе Србије.
фото: инфоКВпрес
Као и лане, смотра у Ратини имала је и посебну историјску димензију, јер је званичним програмом обухваћено и обележавање годишњице пробоја Солунског фронта, уз подсећање на значај који је скромна проја имала у исхрани српског војника и становништва током ратних година.
фото: инфоКВпрес
———————————————————————————————————————————————————-
Овом приликом положени су венци на споменик мештанима Ратине и војницима Црвене армије страдалим у борбама за ослобођење села и краљевачког краја у Другом светском рату. Венци су положени и на спомен-обележје Ивици „Буцку“ Драгањцу, мештанину Ратине који је као редовни војник погинуо на Космету 1999. године.
фото: инфоКВпрес