
Пуне четири деценије од открића, мошти преподобне Анастасије, супруге великог жупана Стефана Немање и мајке Светог Саве и Стефана Првовенчаног, са првим данима октобра напустиће манастир Студеницу и бити свечано донете, најпре у средњовековну Жичу, а потом и у Храм Светог Саве у Краљеву.
У оквиру овог значајног духовног догађаја, према званичном програму, мошти ће у манастир Жичу стићи у петак, 2. октобра, у 15 сати, где ће, уз вечерњу службу и преноћити. Наредног дана, после Свете архијерејске литургије, у 16 сати биће упућене према Краљеву где је, сат касније, планирана свечана литија – од цркве Свете Тројице до Храма Светог Саве. Ту ће мошти боравити све до 6. октобра, пружајући верницима из Жичке, као и из суседних епархија да се поклоне и целивају светињу.
– Важно је да људи знају да ће сада имати прилику да целивају мошти јер је у Студеници кивот затворен и то је могуће само у одређеним приликама током године. Долазк моштију у Краљево има посебан значај јер је Света Анастасија била мајка Светог Саве, једне од најзначајнијих личности српске историје и духовности. Њен живот је, попут Богородице, у великој мери био посвећен васпитању и духовном усмеравању синова Вукана, Стефана и посебно најмлађег Растка, касније Светог Саве, којег је родила, за тадашњи период, у позним годинама – каже протојереј Александар Јевтић из Храма Светог Саве.

Преодобна Анастасија, рођена као Ана 1125. године, потиче из византијске царске породице, а у браку са великим жупаном Стефаном Немањом добила је синове Вукана, првог српског краља Стефана Првовенчаног и Растка, потоњег Светог Саву, као и три кћери. После замонашења у манастиру Пресвете Богородице у Куршумлији, истовремено када се замонашио и њен супруг Стфан Немања-Свети Симеон Мироточиви, добила је име Анастасија. Живот је окончала у јуну 1200. године, а сахрањена је у припрати манастира Студенице.
Мошти Свете Анастсије су, после више од седам векова, пронађене тек 1986. године за време археолошких радова у Студеници. Десет година касније положене су у нови, сребрни кивот са њеним ликом и хришћанским мотивима, дело свештеника и вајара Војислава Билбије.
