У краљевачкој Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, вечерас је представљена књига Емира Кустурице „Видиш ли да не видим“, објављена ове године у едицији „Коло“ Српске књижевне задруге.
Ово дело филмског уметника светског реномеа, ангажованог интелектуалца и књижевника, посвећено је Петеру Хандкеу, најзначајнијем аустријском писцу данашњице и великом пријатељу српског народа, који је 2019. године за свој богат књижевни рад овенчан Нобеловом наградом.
фото: инфоКВпрес
– Хандке је деведестих година био један од најпопуларнијих људи код нас и онда је, као и све што се код нас тако једнократно деси, лако пао у заборав. Он је био, не баш у забораву, али сам имао утисак да му се нисмо одужили за испољену храброст. Моја оригинална идеја је да је он добио Нобелову награду захваљујући Србима, зато што је на српском, или што би историчари рекли на источном питању, потврдио своју памет и храброст. Некако је стао иза једне културе којој и сам припада. На жалост, западна хришћанска култура је заокружила своје деловање, али Хандке још увек верује у Бога и верује у себе – рекао је Емир Кустурица.
Како је појаснио, књига уз Хандкеов пут у Стокхолм на доделу Нобелове награде, који у једном тренутку постаје проблематичан, обухвата још две наративне линије.
фото: инфоКВпрес
– Проблематичан догађај је у тренутку када се роди идеја да га сви заволе, а то значи да се одрекне свог политичког мишљења. Он је, међутим, тада рекао „имам ја и повратну карту, могу да одем и пре доделе“. Тако је и тај путопис добио своју драмску тензију – додао је Кустурица.
Друга линија је, према његовим речима, измишљени документ како главни јунак шета Србојом и како се заљубљује и одљубљује, препознавајући историју из сведочења људи, а не само из онога што је прочитао.
фото: инфоКВпрес
– Трећа линија је, заправо, оно што нас двојицу спаја. То је тај ход по жици. Сви људи који за себе мисле да су храбри, они читав живот прелазе ту жицу. Тако и он покуша да пређе на заборављеној сајли преко Дрине, међутим, падне – нагласио је Кустурица. – Књига је управо тако укомпонована да када падне у Дрину ипак остане жив и потом добије Нобелову награду.
фото: инфоКВпрес
У читаоници библиотеке, која је била тесна да прими све заинтересоване посетиоце, осим Емира Кустурице у програму књижевне вечери учестовали су и књижевник Милан Ружић, историчар Мирослав Перишић и Желидраг Никчевић, књижевник и књижевни критичар.
У свом књижевном стваралачком опусу Емир Кустурица је до сада објавио четири књиге – „Смрт је непровјерена гласина“ 2010. године, „Сто јада”, 2013., „Шта ми ово треба” 2018. и актуелну „Видиш ли да не видим“ која је, како каже, намењена свима.
– Велика ми је част што је објављена у чувеном плавом издању Српске књижевне задруге јер је то библиотека уз коју сам одрастао и врло често јој се и данас враћам.
– Назив „Видиш ли да не видим“, заправо је јаук једног човека који у биоскопу хоће да гледа филм, а не види од велике главе испред себе. А, онда је то и инспирација, заправо, за једну врсту израза који је врло чест у српском језику. То је сложеница која, признаћете, звучи веома добро.