У циљу подизања туризма краљевачког краја на виши ниво, за изградњу саобраћајног прилаза средњовековној тврђави Маглич у Ибарској клисури, паркинга и средњовековног села са пратећим садржајем у подножју, Граду Краљеву одобрено је око 450 милиона динара у склопу суфинансирања развојних пројеката Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
фото: инфоКВпрес
Ово је недавно, приликом отварања прве деонице „Моравског коридора“, потврдио и председник Александар Вучић, додавши да ће копија српског села из доба Немањића подно зидина Маглича, као једног од најочуванијих средњовековних градова у Србији, представљати атрактиван туристички и културни садржај и незаобилазну дестинацију у такозваној Долини јоргована.
фото: инфоКВпрес
Реализација овог капиталног пројекта, за који ће краљевачка локална самоуправа издвојити додатних 23,7 милиона динара, како сазнајемо, започеће чим се реше имовинско-правни односи, изради пројектна документација и распише јавна набавка.
фото: инфоКВпрес
– Сви посетиоци Краљева и околних места у којима је знатно развијен сеоски туризам, као и оближње Богутовачке и Матарушке Бање, биће у прилици да уз средњовековне манастире Жичу и Студеницу посете још једну историјом и културом богату дестинацију – каже др Предраг Терзић, градоначелник Краљева, додајући да би несметан приступ тврђави требало да буде омогућен до краја наредне грађевинске сезоне.
фото: инфоКВпрес
Средњовековни Маглич, на окуци Ибра и надморској висини од 150 метара, саграђен је средином 13. века након пустошења Татара. Краљ Урош Први Немањић започео је изградњу како би од нових најезди заштитио оближњу Жичу, Студеницу и Сопоћане. Претпоставља се да је био насељен српском војском до Косовске битке, а после пада српске Деспотовине под турску власт, у Маглич се смешта турска посада. Неприступачан због високих литица и никада војно освојен, готово све до Другог српског устанка био је важно утврђење, али је убрзо изгубио свој стратешки значај.
фото: инфоКВпрес
Нa Магличу, културно-историјском добру од изузетног значаја, према пројекту стручњака Завода за заштиту споменика културе Краљево, и ове године требало би да се наставе конзерваторско-рестаураторски радови, први опсежнији за минуле четири деценије.